Tata

Tata je voleo da ide na pecanje. Nije bio od onih koji su nabavljali skupu opremu. Ne. Skromno. I satima je strpljivo sedeo na obali, daleko od ostalih pecaroša, uvek negde gde je divlje i neuređeno. Imala sam sreću da me je često vodio sa sobom.
Sećam se kad smo išli na kanal Galovica. Pljušti kiša. Spojilo se nebo i zemlja. Sedimo na obali, ja pod kabanicom, on gologlav uz samu reku. Gledam ga kroz mlazove vode, sedi i tihuje.
Kad god su te snažne letnje kiše, bogate a kratkotrajne, vidim sliku uramljenu zelenilom, tatu pod mlazovima kako sedi na obali i ispred njega vodu koju lome naleti kiše, i tad se setim da me je on učio kako se nosi samoća.